Sažetak
Galgo Español, španski hrt, goni zeca po kastiljskim ravnicama: lakši je, suvlji i nešto manji od engleskog hrta, sa vrlo dugom uskom glavom i sapima višim od grebena. Uzgajan je zbog izdržljivosti, a ne zbog jednog eksplozivnog sprinta, pa može trčati kilometrima po suvom otvorenom zemljištu — a onda ceo dan spavati na nečemu mekanom. Prema strancima je ozbiljan i suzdržan, a prema svojima duboko privržen i vrlo blag u kući. Nezavisan i osetljiv, odgovara na strpljenje, a ne na pritisak, i jače od većine rasa oseća hladnoću, gradsku buku i oštru reč.
Istorija i poreklo
Dugonogi psi uske njuške trčali su Iberijskim poluostrvom i pre Rimljana: keltski vertragus, koji su pre dve hiljade godina opisali Arijan i Marcijal, već je radio na zeca, a Arijan pominje i glatkodlake i oštrodlake pse. Kasnije su, kako se veruje, u rasu ušli slugi koje su doneli Mauri, a u srednjem veku galgo je bio pas plemića: fueroi Salamanke, Kuenke i Moline propisivali su kaznu za ubijanje ili krađu takvog psa, a testament iz 1081. ostavlja «crnog galga sa srebrnim pegama». Rasa je zadržala rad na ravnicama Kastilje, La Manče i Andaluzije, gde je zeca hvatala vidom na otvorenom polju, a standard FCI dobila je 1972. U dvadesetom veku galga su ukrštali sa engleskim hrtovima radi bržih trkaćih pasa, ali se od toga brzo odustalo; danas je rasa poznatija po azilima koji joj traže dom nego po trkačkim stazama.
Nega
Kratka i tanka dlaka skoro ništa ne traži: jednom nedeljno protrljati gumenom četkom ili kožom, povremeno okupati, redovno pregledati uši, nokte i zube. Koža je tanka i lako se kida, pa posle trčanja po tvrdom zemljištu pregledajte sitne posekotine i imajte na umu da su hrtovi neobično osetljivi na anesteziju — recite to veterinaru pre svake operacije. Galgu treba pravo opterećenje, a ne dug spori hod: svakodnevni izlazak plus mogućnost da galopira u sigurno ograđenom prostoru, a na otvorenom polju bolje u korpi, jer se instinkt potere aktivira na svaku pokretnu siluetu. Pas je čist, tih i lako se uči čistoći, ali slabo podnosi hladnoću, pa su zimska jakna i mekan ležaj bez promaje nužnost, a ne luksuz.
Uslovi
Galgo može sasvim lepo da živi u stanu: on je sprinter, a ne pas koji ceo dan obilazi kuću, i pored toplog kauča lako prespava osamnaest sati dnevno. Ono bez čega ne može jeste bezbedno mesto za trčanje svakog dana — galgo kome se ne dopušta galop postaje napet i sve grize. Prema deci koja poštuju njegov prostor je blag, prema drugim psima obično tolerantan, ali treba da živi u kući sa svojima, a ne u boksu ili dvorištu, jer ima tanku kožu i retku dlaku. Mačke i male ljubimce treba pažljivo uvoditi, a ograda u dvorištu mora biti visoka i puna: hrt preskoči nizak zid i nestane pre nego što ga čuju.
