Sažetak
Grejhound je najbrži pas na svetu — na kratkoj distanci dostiže oko sedamdeset kilometara na sat — a kod kuće je jedna od najmirnijih i najpitomijih rasa. Dubokih grudi, dugih nogu i građen za jedan eksplozivan sprint, ima tanku, priljubljenu dlaku, tanku kožu i vrlo malo potkožne masti. Inteligentan, blag, privržen i ujednačene ćudi, tih je u kući, mnogo spava i traži malo: svakodnevnu šetnju, mekanu postelju i bezbedno mesto gde će se ponekad zaleteti.
Istorija i poreklo
Psi tipa grejhounda među najstarijim su prikazima životinja u ljudskoj umetnosti: crteži dugonogih, uskomrzlih hrtova nalaze se na zidovima egipatskih grobnica iz oko 4000. godine pre nove ere, a stručnjaci, iako ne jednoglasno, poreklo rase vezuju za Bliski istok. Lov na zečeve hrtovima bio je strast evropske vlastele vekovima, a Britanija je uobličila taj sport i matičnu knjigu, zato FCI navodi Veliku Britaniju kao zemlju porekla. U dvadesetom veku grejhound je postao trkački pas u Britaniji, Irskoj, Sjedinjenim Državama i Australiji, a posle pada trka hiljade pasa u penziji našlo je dom kao kućni ljubimci — druga, tiša karijera rase.
Nega
Kratka, tanka dlaka gotovo ništa ne traži: jednom nedeljno prebrisati gumenom četkom ili jelenskom kožom, povremeno okupati i paziti na uši i nokte. Koža je tanka i lako se kida, pa posle trčanja po grubom terenu pregledajte noge i bokove, i držite psa na toplom: sa tako malo masti i bez poddlake jako se smrzava i zimi će rado prihvatiti pokrivač. Aktivnost je kod ove rase posebna: grejhoundu trebaju dve-tri obične šetnje dnevno i, idealno, bezbedan ograđen prostor za nekoliko minuta trčanja punom brzinom nekoliko puta nedeljno; bez toga je i on miran, ali s tim — to je drugi pas. Obučavajte blago i strpljivo: hrtovi misle samostalno, ne trpe dresuru, i najvažnije — nikada ih ne puštajte s povodca blizu puta, jer instinkt jurnjave nadjačava sve.
Uslovi
Grejhound je klasičan «pas za kauč»: mirno živi u stanu, spava do osamnaest sati dnevno i gotovo ne laje, što je za psa te veličine retkost. Blag je sa decom i drugim ljubimcima, ali zbog lovnog instinkta male životinje i mačke treba upoznavati pažljivo i postepeno. Loše podnosi dugu samoću i ne treba ga držati napolju ni u boksu: koža mu je tanka i hladnoća mu ne prija. Neophodno je sigurno dvorište sa visokom punom ogradom ili istrčavanje u ograđenom polju pod nadzorom, a stepenice i klizni podovi u stanu nezgodni su za starijeg psa. Uz mekano mesto za spavanje i društvo, to je jedan od najlakših velikih pasa za život u kući.
