Sažetak
Slovački gonič, ili slovenski kopov, je kompaktan, čvrsto građen crno-riđi gonič iz Slovačke, odgajan da satima prati topao trag uz davanje glasa i radi na divljim svinjama i grabljivicama. Ima kratku, gustu dlaku sa jakom poddlakom, živahan, temperamentan karakter i izuzetan osećaj za pravac. Izdržljiv i neumoran na terenu, ujedno je dobrodušan i odan porodični pas kome su za sreću potrebni mnogo kretanja i rad po mirisu. Inteligentan je ali nezavisan, pa traži strpljivu, doslednu dresuru i sigurnu ogradu.
Istorija i poreklo
Slovački gonič je autohtona slovačka rasa, nastala od lokalnih lovačkih goniča i standardizovana u dvadesetom veku; standard je objavljen 1963. i od tada je priznata od FCI-ja. Uzgajali su ga šumari i lovci za rad na ranjenoj divljači i lov na divlje svinje i grabljivice, birali su ga zbog oštrog njuha, upornog glasa na tragu i izdržljivosti da radi ceo dan po teškom, šumovitom terenu. U domovini ostaje cenjen radni gonič, a van Slovačke se drži kao izdržljiv, svestran lovački pratilac i aktivan porodični pas.
Nega
Dlaka slovačkog goniča je kratka do srednje dugačka, priljubljena i gusta, sa jakom poddlakom koja ne sme nedostajati — takva kombinacija štiti psa na hladnoći i kiši. Nega je jednostavna: nedeljno četkanje održava dlaku čistom i uklanja mrtvu dlaku, a rasa se primetno linja, naročito u sezonskim linjanjima. Posle rada ili šetnji kroz gustiš treba pregledati uši, šape i oči. To je aktivan gonič kome trebaju prave dnevne aktivnosti i, idealno, rad po mirisu, traganje ili lov da bi bio srećan; bez zadatka može postati bučan i destruktivan. Inteligentan ali nezavisan, najbolje uči blagim, doslednim metodama, i trebaju mu rana temeljna socijalizacija i pouzdan opoziv.
Uslovi
Slovački gonič odgovara aktivnim vlasnicima koji mu mogu dati dnevnu aktivnost, život napolju i, idealno, pravi rad po mirisu ili lov. Dobrodušan je i odan svojoj porodici, obično društven sa ljudima i drugim psima i ujedno budan čuvar, mada kao svaki gonič ume biti glasan. Snažan njuh i lovački instinkt znače da mu se ne sme dozvoliti da luta: trebaju mu sigurna ograda i pouzdan opoziv. Mnogo se bolje prilagođava kući sa baštom nego stanu, loše podnosi dugu samoću i bez dovoljno stimulacije se dosađuje i pravi štetu. Uz prostor, svrhu i strpljivu, doslednu dresuru, to je izdržljiv, veseo i odan pratilac.
